Ko sam ja i šta radim?

„Who am I and What do I do, mother?“

Serija“Bejts motel“ (Bates Motel) čija je druga sezona  završena u martu ove godine prati život mladog Normana Bejtsa (Freddie Highmore) u njegovim tinejdžerskim danima koji živi  sa majkom (Vera Farmiga) u imaginarnom gradiću u koji dolaze posle smrti Normanovog nasilnički nastrojenog oca. Ubrzo im se pridružuje i Dilan- Normanov  par godina stariji polubrat (Max Thieriot)..

Legendarni Hičkokov „Psiho“ je postao nosilac TVSerije u kojoj se publika saoseća sa mladim Normanom(16) koji pati od učestalih zamračenja svesti (blackouts) posle kojih se ne seća gde je bio i šta je radio.

„Majko, ko sam ja i šta  radim?“- pita Norman majku u pretposlednjoj epizodi druge sezone.

Patološki bliski, majka i sin ne mogu jedno bez drugog.
 U prvom planu je njihov složen i emotivan odnos na granici incesta, a mladi „psiho“ nije još uvek načisto u vezi sa tim  šta želi u životu. Uz autoritarnu majku fantomske lepote doživljava prvu srednjoškolsku ljubav koja se ne završava srećno, stiče prijatelja u Emi koja ima problema sa disanjem pa stalno noci bocu kiseonika uz sebe (igra je Olivia Cooke), otkriva da ima veliki talenat za pisanje, te razvija prisan odnos sa svojom  nastavnicom književnosti koja, kako se  na kraju pokazuje, pokušava da ga zavede.

 Ipak glavnu ulogu u seriji ima Vera  Farmiga  kao Norma Bejts - u prvom planu je pre svega njen eksplozivni katakter, bezuslovna majčinska ljubav - spremnost na sve da  zaštiti Normana, ali i da istera svoju volju...

Dilan je značajan lik u seriji- u početku  njegov odnos sa majkom je jako hladan i na ivici stalnog konflikta.

Kako se serija razvija, Dilan postaje pravi i integralni deo porodice Bejts pošto je u kritičnim trenucima i  u prvoj i u drugoj sezoni spasava i pokazuje sa kao pravi sin i brat zaštitnik.

Serija je sjajno prihvaćena od publike, a lik mladog Normana osvaja srca svih, ubistava nema mnogo, samo je pitanje u kom će pravcu priča dalje da se razvija.

 Završna epizoda sezone dva je Normanov odlazak na poligraf- pošto se "setio" da je ubio svoju nastavnicu književnosti i to priznao majci - ona i Dilan napeto iščekuju u hodniku spremni na najgore- da Norman  prizna ubistvo i bude poslat na psihijatrisko lečenje.
 Međutim, u poslednjem trenutku ( što se donekle i moglo očekivati) Normanu se u toku testiranja na poligrafu "javlja" majka i govori mu da je ona ubila, ne on- i Norman na pitanje da li je ubio  nastavnicu književnosti odgovara "Ne" i ne samo to- on prolazi poligraf!

Hičkokov "Psiho" (1960)  ostaje klasik bez premca, nastavci nisu imali ni približan ni uspeh ni kvalitet (PsihoII- 1983, Psiho II - 1986, Psihova kuća - Početak, 1990), a ako se pravi poređenje sa serijom jasno je da "Bejts motel" donosi  skoro pa porodičnu seriju sa manjim naglaskom na "psihovoj" bolesti- a više na njegovoj nevinosti i tome da on nije svestan šta radi. Orginalno je priča nastala  sa romanom Roberta Bloka 1959. i u njoj je Norman Bejts bio alkoholičar i spiritualista. Hičkok je dao svoju unikatnu verziju priče koja teško da ikad može da bude nadmašena. Entoni Perkins je u lik uneo onu dozu "strave" od koje se  gledaocu ledi krv u žilama, Norman u "Bejts motelu" je još neoformljena ličnost- poludete, jako zavistan od majke,dobroćudan-  to je jedan drugačiji, novi "psiho". Njegovo vreme je, međutim, tek počelo, i ostaje nam da vidimo  kako će se dalje razvijati....

Svakodnevna jadikovka

Kako je teško biti mlad...

Zašto je šef uvek u pravu, čak i kad nije?

Moji mali izleti u novinarstvo i neke druge profesije su me naučili da uvek kad je u pitanju posao, ja sam svoje odradila. Ne mogu  bre više da sedim ispred kompa po ceo dan i da kucam, nije  dobro za vid, liniju i zdravlje uopšte! Takođe ako imaš pojma o bilo čemu malo koga to zaista interesuje! Može se desiti da vam šef bude neko mlađi od vas i neko ko zna manje- i onda ....Nemam živce više ni za šta, čak ni za pisanje. A imala bih da kažem i napišem još što šta. Naprimer , šef je uvek u pravu, čak i kad nije! Ako slučajno vas kritikuje- nikad nije slučajno već sa namerom. Čak i kad je bezlično- skroz je lično! Ako ste nešto dobro uradili- a nema nikakve reakcije – nema za vas budućnosti u toj firmi! Ako vam i pre potpisivanja ugovora prete otkazom- nema od tog posla ništa! A opet tu je gomila mladih kolega koje su željne dokazivanja i koje će pristati na sve  jer veruju( kao što ste i vi u tim godinama verovali)- da su najbolji i da se svaki trud isplati!

Ako se šlihtate, ulizujete šefu- na dobrom ste putu.

 Mlad, ambiciozan- glup?

Jedan mladi kolega me nedavno optužio da imam nešto protiv ambicioznih ljudi jer sam se našalila kad su ga unapredili i rekla da je „strog šef.“ Ne, pa zar ja- ambicioznost je, verovali ili ne, moje drugo ime! Bar je tako bilo još prošle godine, ako se dobro sećam. Pa nisam se valjda toliko promenila?  Samo sam se šalila, a on nije skapirao. A dečko je radio na rubrici ekonomija za neki potral i dobijao 5.000 mesečno, pa se onda zaposlio na novom portalu i unapređen je posle mesec dana u MENADŽERA. Naime, u čemu je njegova tajna? Kako mu je  pošlo za rukom, a tek je 89. godište, i već MENADŽER? Radio je vredno osam sati dnevno kopirajući vesti iz BIZA sa drugih portala i ubacivao i na taj portal, a onda i kad dođe kući sa posla on je i od kuće isto ubacivao vesti (pošto je moglo i od kuće preko šifre da se radi)! Da, dame i gospodo, verovali ili ne, to je tajna njegovog  uspeha! Sada je MENADŽER i govori drugim novinarima koje vesti da ukucaju na  sajt iz dnevnih novina ( uključujući ponekad i tuđe autorske tekstove), i tako to je taj ambiciozni momak!

Koliko smo zaista stari?

Osećala sam se mlado sve do nedavno, a onda suočena sa gomilom mladih 25-godišnjaka u redakciji shvatila sam da više i nisam toliko mlada. Zapravo sam se potpuno smorila i shvatila da zaista imam više od 30 godina i da povratka nazad nema. Nema više ni te energije, motivacije, ciljeva...Ipak nekako se sve naglo okrenulo. Tridesete su gadne. Jer u dvadesetima ste još uvek detinjasti i sve je pred vama i nikad vas niko neće smatrati luzerom, dok čim ste prešli tridesetu ....  Kako se čovek oseća- toliko godina ima?

ZAKLJUČAK : Tin Ujević je spevao pesmu koju sam u srednjoj znala napamet: „Kako je teško biti mlad, a tako star...“ Ja bih to spevala obrnuto:“Teško mi je biti star, jar sam u duši mlad(a)...ali niko mi ne veruje...“