Oluja, beogradska

Idem na more, preko sahare

Paklena vrućina, saveti za manjinu koja nije otišla na more i Basarina paralela....

Imate problem, a rešenja nema?  Ne paničite, samo duboko udahnite i odmah će vam biti lakše! Ovo nije LAKO-TEŠKO SAVETNIK, ali može da postane ako to poželite. Ovo je ironija ili satira svih nas ovde u paklenom letnjem danu. Nisam pametna,ali mogu  predložiti npr. odlazak  na Adu – noćno kupanje ili obilazak  šoping molova sa jakim klima uređajima za osveženje, da sam Draga Saveta ko što nisam,  to bih vam predložila. Kao da smo u sahari, prži vrućina, grad rikava, beton se upalio, nigde jednog oblaka, a Basara piše kolumnu u Danasu i tvrdi da postoji veza između Oluje iz avgusta 1995. i svih kasnijih oluja koje su ispraznile ovaj grad.  Čovek se razume, moja pamet vam kazuje da se uvek oslonite na sebe, šta je sigurno sigurno je! Ne zavaravajte se, život uvek tera po svome mimo nekog našeg plana.  Oluja je prošla, mi preživeli znamo porediti babe i žabe, ali ne ide. Rešenje uvek postoji, kao i ljudi koji ga nude. Praksa je nešto sasvim drugo. U znak sećanja na sve one koji su otišli u legendu jednog i svakog avgusta uopšte imala bih još štošta da dodam, ali reći ću samo sledeće:  Sutra je novi dan! Sva opšta mesta vrede zlata!

Odoh na more.

Iza, preko sahare.

 Ne verujete? Ne razumete?

 Čemu se radovati, šta očekivati? Konsultujte vašeg astrologa pre svake važne odluke, ili se zaljubite u nekoga, počnite da učite neki strani jezik, idite na bir fest ili popijte jedno hladno pivo, ili se prošetajte, ili se izležavajte, samo ne urličite, ne očajavajte, ne budite neraspoloženi, osmehujte se, pratite me u stopu. Dakle, prvo udahnite, pardon, uzdah, pa udah, pa relaksacija.

Onda se lepo prikačite na internet i malo čatujete s nekim, ili nazovete nekoga telefonom, ili kupite novi roman De Brauna INFERNO, doduše skup je, preko dve hiljade na engleskom, ne znam koliko se to isplati, ipak je on lako štivo, pojma nemam, proći će i ova vrelina jednog dana. Onda, Basara dakle pravi parelelu između više istorijskih događaja i zaključuje da nam se ne piše dobro. To zaista jeste otkriće, prošlo je 18 godina od progona  Srba, bar poštujte tu cifru. Njegova teza, a članak je objavljen 7. avgusta na zadnjoj strani Danasa, je ta da su mladići i devojke napustili Beograd i da treba da mislimo o tome. Ne poznajem nikoga ko ne misli o tome, ali iskreno, mada smatram da svako ima pravo da ode gde god hoće. Ako je doneo tu odluku, to je njegovo legitimno pravo i sloboda. Niko ne treba da prisiljava nekog na ostanak. Sloboda svakog od nas je da ode ako to hoće gde god poželi, pa makar i iz muke ili vrućine. Npr. na more, u saharu, u p. materinu da izvinite na izrazu, ali ničije  nije da progna pre 18 godina ljude sa kućnih ognjišta na silu - razlika je toliko velika da nikakva paralela ne bi trebalo da se povlači. Izvinjavam se gospodinu Basari, kao piscu i čoveku, ali zaista iako sam ja u poređenju s njim samo čitalac ipak moram da repliciram i kažem: U znak sećanja na sve one koji su otišli, ali protiv svoje volje, i one koji su ostali, i nestali u dimu Oluje  NIJE U REDU da se porede  babe i žabe!