Borba sa vetrenjačama i ostalim animozitetima
Ne jedem mnogo ovih dana. Tek toliko da ne
ispadne da gladujem. Da, tiho protestvujem,. Jer svi su se prilagodili i našli
neku zanimaciju. Ja sam se kao i obično zatvorila u svoj svet i istražujem
dokle mogu da stignem. Zapravo moj posao je taj da večito eksperimentišem na
sebi. Ili ako hoćete pokušavam da otkrijem šta zaista želim. Da odem u
inostranstvo? Ne, možda samo onako
turistički. U Španiju recimo, da obiđem čuvene vetrenjače u Sevilji, one sa
kojima se borio Don Kihot. Da li sam umorna? Ne, nemam od čega da budem. Mada
dešava se da nemam nikakvu inspriraciju i to me ponekad brine. Zaključava se,
zakopčavam, hladnjikavo je uveče, ali preko dana je uglavnom sunčano i nema
oblaka. Proleće je u februar doskočilo, pregazilo zimu.
Ja se ne uljujkujem. Uvek tražim neku
opsesiju. Neki ljudi su lepi, prelepi.
Mada većina nije. Pričaju samo o sebi, naravno i ja samo o sebi blebetam, utrkujemo se često ko će više da
ispriča u minutu više toga vezanog za sebe.
Ja sam zapravo već otkrila, saznala sve što me
je interesovalo. Filip Sejmor Hofman se
predozirao i umro u 46. godini života, šteta bio je dobar glumac, jedan od
najboljih. Ne tražim mnogo. Samo neku iluziju
da me čini sitom. Hrana za mozak mi baš treba. Pa onda gledam puno filmova,
učim nemački, tu i tamo španski, odem da radim, održim čas- vratim se kući i
gledam TV.
Ne želim da ostarim.
Da se plašim. Da sam stidljiva, volim kad sam
raspoložena i komunikativna. Kad se smejem. Kad se zaljubim, odljubim,
svejedno- sve je divno kad nisu krizni dani. Pare kako god brzo potrošim, u
zadnje vreme pokušavam da nađem neki način da uložim platu u nešto ali mi ništa
ne pada na pamet. Nemam nekog smisla za ekonomiju. Neka cura dala otkaz jer joj je bilo dosadno
na poslu i sad hoće da otvori agenciju za davanje otkaza. Novak se priprema za
turnir u Dohi, vozi kajak. Nadal u Riju testira leđa. Da li ste se ikad zapitali šta je to što vam
smeta kod drugih ljudi i vas samih? Zbog čega smo nekad isfrustrirani iako u suštini je sve ok. Frustracija je kažu psiholozi
neostvarena želja. Ipak kad nešto zaista želimo obično to i ostvarimo. Meni se
čini da sam uglavnom sve radila kao sam
zaista htela i da bih sve ponovo uradila isto. Prvo sam htela da budem psihijatar,
pa upisala medicinsku, onda na praksi shvatim da u stvari bolnica i nije neko mesto za provođenje
vremena, ugledala sam jednu pisaću mašinu i reko` daj da postanem pisac. Onda
možeš tako da menjaš profesije pišući. Ali čini mi se da sve kreće od ega. Od
sopstvene nesposobnosti da se udaljimo od sebe i svojih potreba. Iz egoističnih
razloga hoću da mi je lepo i prijatno, pa niko ne voli da se muči.
Нема коментара:
Постави коментар