Beograd - Novi Sad: Španski  u BG-u  i Novom Sadu

Autor: Slobodanka Berić

 

„Blancanieves“, preveden kao „Snežana i sedam patuljaka“, bio je tokom prošle godine najgledaniji film u Španiji, osvojio je 10 nagrada Goja, bio španski kandidat za oskara,  a beogradska publika imala je priliku da ga premijerno pogleda na ovogodišnjem Španskom metru, šestom po redu, održanom u DKC-u  od 23. do 28. maja.

U Novom Sadu se Španski metar održava od 29. maja do 3. juna i daje se deset najnovijih španskih ostvarenja u kulturnom centru Novog Sada koje su Beograđeni videli par dana ranije.  Španske poslastice uz „Snežanu“ su: napeti triler „Grupa7“, crna komedija „Mrtav srećan“, komedija „Muškarci na gotovs,“ drama „Nemi glas“, vudi-alenovski „Vanzemaljac“,  spektakl „Nemoguće“,  animirani „Bore“, komedija„Rođaci“ i istorijska drama „Ne“ ( Pabla Laraina, čileanski kandidat za oskara).

Selektor festivala na otvaranju španskog metra u Beogradu  Nebojša Popović  je istakao: “ Sve ovo je pre nekoliko meseci izgledalo kao spisak želja, lep, maglovit i nemoguć. Ali,  zahvaljujući Institutu Servantes, Ambasadi Španije u Beogradu, Kulturnom centru Beograda, distributerskim kućama Delta video i Tuck je realizovano”, zahvalivši se i vernoj beogradskoj publici koja je došla u velikom broju. Projekcija „Blancanieves” bila je rasprodata.

“Blancanieves” ili “Snežana i sedam patuljaka” Pabla Berhera je originalno viđenje bajke braće Grim smešteno u ambijent juga Španije dvadesetih godina prošlog veka. Snežana je Karmen čiji je život od početka obeležen nizom tragičnih događaja, počevši od  teške povrede njenog oca toeradora, smrti majke na porođaju, do zle maheće koja joj zagorčava detinjstvo i mladost. Tek sa grupom patuljaka toeradora koje slučajno susreće postaje srećna i stiče slavu kao prva žena toeradorka. Ovaj nemi crno-beli film sa melodijom tuge od prve do poslednje scene otkriva potresnu priču o borbi dobra i zla, snazi istinske hrabrosti i ljubavi, i tragičnoj neminovosti. Nagrađeni su scenario, scenografija, muzika, kostimi, šminka, glavna ženska uloga …

Film "Nemoguće", Huana Antonija Bajone, snimljen je u holivudskom maniru  na osnovu istinite priče o preživljavanju jedne porodice koja je 2004. godine doživela cunami na Tajlandu.  Strašan događaj je ispričan iz perspective žrtve,  impresivna gluma Naomi Vots (nominacija za oskara) i Juana MekGregora vodi nas na tužno putovanje borbe za najmilije.  
"Ostavio sam kraj otvorenim tako da bi gledaoci mogli da izađu iz bioskopa sa temom za razmišljanje”, izjavio je svojevremeno Bajona. Film je originalno snimljen na engleskom jeziku, ali celokupna produkcija je španska.

“Posebna poslastica je tužna komedija o muškarcima „Muškarci na gotovs“ , Seska Gaja sa briljantnom muškom glumačkom ekipom i glumicom nesavladive energije Kandelom Penjom” istakao je selektor, dodavši da je prvi put ove godine u selekciju stavio i jedan dugometražni animirani film - „Bore“.

Slogan ovogodišnjeg španskog metra glasi: “Sve je moguće”, a ulaznice su 250 dinara.

.

Jedno razmišljenje za iKolumnu:

Neću da trpim- moj stav!

Svakodnevno, javno, tajno, na poslu, mimo posla, privatno, u autobusu, na ulici, prodavnici, čekaonici, u redu, ispred pošte, iza ćoška, čoveče jednom rečju svuda stalno nešto moramo da trpimo!

Ne znam da li ste opazili to već, ali ja jesam i otvoreno se bunim protiv toga. Recimo, moraš da istrpiš ludu koleginicu, ili ludu službenicu, ili nervoznu prodavačicu ili... Ili? Druga opcija je da napraviš scenu! Da istina, neki ljudi i ne trpe baš uvek, ono samo kad moraju. Ja brate često, da bih izbegla scenu istrpim i  kad ne moram! Jer zar sad da se svađam tu... A ne, treba se svađati, zahtevati svoje pravo, tražiti inače ste gotovi, pojedoše vas, pregaziše.

Čak i kad trpiš moraš da imaš svoje ja, identitet, mada meni je najteže da trpim. Jer trpim ja, ali opet nekako i ne trpim. Zapravo, na kraju mi uvek pukne film i pokažem otvoreno kako se osećam, većina ljudi ume da prikrije, da se pretvara, vešti su, jer suština dobre  uspešne komunikacije i međuljudskih odnosa je u tome.

Kad sretneš komšiju da se obavezno osmehneš: maniri su bitni. Meni se, priznajem, dešava nesvesno da zaboravim, budem u nekim svojim mislima i onda se recimo ne nasmešim, javim se uljudno, ali tek posle se setim da se eto nisam nasmešila i ko zna kako to neko može da protumači.

Možda u stvari i mene neko trpi protiv svoje volje: to moje neosmehivanje, ko zna kako to deluje kad se posmatra sa strane!

 Izvinjavam se, ali ipak  smatram da sam ljubazna i kulturna osoba, i fina čak, a kad si fin vole da krenu da te preskaču, pa izvolte, preskačite, sagnem se namerno, jer mi se nekad uopšte ne priča, budem tako nešto turobna, ali ipak se pridignem brzo, uspravim , ispravim, pa onda zapnete jer ja....

U suštini, ipak, ne trpim ništa! Ni glad, ni žeđ, ni kad mi se spava, mrzim da rano ustajem, ne ustajem rano jer ne trpim rano buđenje, ne trpim nečistoću, preveliku vrućinu, hladnoću, prečesto oblačno vreme tek ne podnosim, ni kišu, ni samoću, ni previše ljudi, ni većinu ljudi uglavnom, ni šefove, ni političare...

A mora se kažu trpeti.

Preko trnja do zvezda. Nešto ne verujem u to.

Vredna sam, marljiva, ali trnje mi smeta, zaobilazim ga, ne verujem da ni jedna muka može doneti nešto dobro.

Ipak hoćeš nećeš, protiv svoje volje nateraju te  da zastaneš i kažeš: Ajde dobro može, ja sam bila prva u redu na kasi, ali nema veze..-

Jedna kasa se zablokirala pa smo prešli na drugu.

-         Gde ste bili prvi?- žena će besno povišenim tonom.

-         - Tamo, ispred vas na onoj kasi ...

-         - Ama...- oči su joj razrogačene, evo sad će da me proždere.

-         - Nema veze..- kažem i osećam se nekako paćenićki. Ali zaista nemam volju da se sada s njom namećem za to prvo mesto, eto joj ga.

-         - Ne bih ja rekla  da ste bili prvi...- žena će. Prećutala sam. Istrpela sam i nju i kasirku.

-         Mada, to i nije neko trpljenje, to ne računam.

Beograd: Najbolji  izrealski filmovi u DOB-u

Od 9.  do 12. maja u Sali Amerikana Doma omladine biće prilazano sedam nagrađenih izrealskih filmova u sklopu manifestacije Dani izrealskog filma.

U saradnji sa  ambasadom Izraela  projekat je realizovan, a izrealski ambasador  Jozef Levi je istakao da su srpska i izraelska kinematografija slične, uostalom kao i sudbine dva naroda.

„Don kafa“ je sponzor događaja,  i pre svake projekcije posetioci će moći da uživaju i u degustaciji novih ukusa  kafe.

Projekcije su od 18.00 i 20.00, a cena karte je simboličnih 100 dinara.

Prvog dana sala je bila prepuna. Prikazan je višestruko nagrađeni film „Intimna gramatika“ Nira Bergmana, zasanovan na širom sveta čitanom bestseleru Davida Grosmana“The Book of Intimate Grammar“. Film je osvojio nagrade na festivalima u  Jerusalimu, Majamiju i Tokiju. Glavni junak je 11-godišnji dečak koji živi u svom untrašnjem svetu autentičnom i samo za njega postojećem. Svet odraslih ga odbija svojom okrutnošću, banalnošću i  smrtnošću. Na kraju se potpuno izoluje  bez želje da i sa kim podeli svoj intimni doživlja. Kroz dvadeset godina  njegova priča će možda biti otkrivena.

Ništa manje atraktivni filmovi slede:

„Širom otvorenih očiju“  Haima Tabakmana o homoseksualnosti u svetu strogih reliogioznih pravila (18.00,10.maj), komedija „Pet sati do Pariza“Leonida Prudovsjkog (20.00,10.maj)- pravi dragulj po kritičarima „Njujork tajmsa“ o ljubavi dvoje uvrnutih.

Za vikend biće prikazani:

„Eli i Ben“  Uri Ravida (18.00,11.maj)  je  uzbudljiv film o odrastanju sa jakom socijalnom porukom, kako se ističe u najavi. Od 20 sati „Dobro jutro, gospodine Fidelmane“ Josija Madmonija – film o odnosu oca i sina koji je oduševio kritiku i osvojio brojne nagrade.

Prvi dokumentarac ovogodišnje smotre izrealskog filma biće prikazan  u nedelju 12. maja od 18h u režiji Danija Menkina i Džonatana Nira „Dečak delfin“. Podvodni svet je sniman čak četiri godine u teškim uslovima, a efekat na publiku je više nego upečatljiv. Festival se zatvara projekcijom od 20sati,  filmom „Moja Australija“ Amija Drozda koji se bavi prvom generacijom Jevreja nakon holokausta. U Jerusalimu je ovaj film nagrađen, a opisan je kao „potresan, očaravajuć i duboko human“.

Sve u svemu, izuzetna prilika da se beogradska publika upozna sa izraelskom kinomatografijom, narodom i umetnošću.

Među mnogobrojnim posetiocima prvog dana je bilo najviše ljudi srednjih godina, mlađi su bili u manjini.

- Ne znam zašto je malo mladih, možda nisu obavešteni, ja sam radovan posetilac jer volim filmove - kaže Darija Petrović(27), ističući da je pristupačana cena svakako razlog više da se pogleda neko od ostvarenja.

Jedno razmišljanje: Mladi među mladima, slika mladosti- šta je to?

Večna mladost Dorijana Greja

Roman „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda govori o tome kako večna mladost ima svoju cenu: duša se gubi. Danas više nego ikad ideal spoljašnje lepote i mladost se forsira i nameće kao imperativ i kao merilo uspeha. Ako si mlad i lep, ti si automacki uspešan – a i  lepota i mladost imaju rok trajanja bez obzira na sve mogućnosti savremenog sveta da ih produže.

Ko je mlad? Neko ko ima 16, 18, 20 godina? Da li je 25- godišnjak takođe mlad? Naravno da jeste za nekoga ko ima recimo 40 godina? A kad neko ima trideset? Za onog od dvadeset teško da je jedan tridesetogodišnjak tkđ. mlad. Sećam se sebe u dvadesetima, mislila sam da za deset godina ću svakako biti neko drugi, neko ozbiljan i definitivno odrastao! Pa ja i jesam odavno odrasla, ipak kad se pređe trideseta više, kažu, nema šale. Kao da preko noći može čovek od mladog da postane star. U romanu „Slika Dorijana Greja“ koji sam nedavno pročitala u originalu sve u cilju usavršavanja  znanja engleskog jezika Oskar Vajld upravo se bavi temom večne mladosti.

Jer kad si mlad sve ti je oprošteno.Uvek ima vremena, ako grešiš uvek imaš izgovor- mladost ludost, ako ne znaš- naučićeš, sve u svemu kad se prisećaš pomisliš lako je biti mlad. Oduvek sam se pitala zašto su stariji toliko neraspoloženi, smoreni i nekakako posve izobličeni u licu? Šta se to dešava u životu kasnije? Zašto se mladost po definiciji gasi posle tridesete i zbog čega više nema nade, vremena, oproštaja, šansi? Zašto se toliko mnogo ljudi između tridesete i četrdesete godine života oseća promašeno? Nezadovoljni su jer rade posao koji ne vole, ili zato što uopšte nemaju posao, što su u lošem braku, ili uopšte nisu u braku, a od njih se očekuje da budu..?

Dorijan Grej  postaje ljubomoran na sopstvenu sliku u trenutku kad shvata da će njegova mladost i lepota proći, kasnije kad se na slici pokažu prvi znaci  starenja i grehova koji nagrizaju njegovu lepotu on odlučuje da je sakrije, jer ne želi da niko vidi njegovu dušu.

Zašto toliko želimo da se sakrijemo u mladosti?

Dorijan ostaje večno lep i mlad, ali na kraju ipak NIJE SREĆAN. Ubija sliku i tako ubija i sebe.

Svi smo jednom bili mladi, lepi i nevini, ali šta s tim? Spoznaja vlastite propadljivosti i roka trajanje pretvara Dorijana Greja u zlu osobu. On povređuje druge i nanosi im zlo iz narcističke zaljubljenosti u vlastitu spoljašnju lepotu  zbog koje svuda nailayio samo na uspeh. Njegov kraj je tragičan. Umire star i neprepoznatljiv od vlastite ruke.

U mladosti svi imamo ideal kom težimo, posle ideal  gubimo jer se i sami menjamo. Na mladima svet ostaje, ali biti mlad nije dovoljno. Treba umeti prihvatiti sopstvenu nadoilazeću starost.

Poznate ličnosti se često operišu da produže svoju mladost.Da li će u dalekoj budućnosti svi ići kod plastičnog hirurga kao danas kod zubara? Da li će se ljudi poput Vajldovog Dorijana Greja gledati u ogledalo da vide svoje pravo lice samo onda kad su sami i pred novu operaciju?

Mladost je lepa i sjajna, ali samo zato što je prolazna i neponovljiva, prolaznost jedino i daje vrednost svemu onom što imamo, pa i našoj mladosti i idealima. Zato nije uspeh što si sada mlad, već što si jednom - nekad davno - bio mlad.

Zemun polje:   

Mesto susreta mladih i starih

Centar za druženje, koji će okupljati sve uzraste, uskoro će se otvoriti u Zemun polju u kom je po prvi put ove godine sprovedena akcija Potraga za Eko blagom povodom Dana planete Zemlje u organizaciji udruženja Tok i Evo ruka.

 U školskom dvorištu OŠ „Ilija Birčanin“ deca su zajedno sa svojim roditeljima skupljala smeće, učila o zaštiti životne sredine, načinima kako se reciklira otpad, pravila plastične igračke i sve to u sklopu  tradicionalne manifestacije „Potraga za eko  blagom“. Ranijih godina ova akcija je sprovedena na  Kalemegdanu.

„Svi zajedno menjamo svet na bolje, glavna je poruka same akcije“, tvrdi Ana Knežević predsednica Udruženja Evo ruka, ističući da su deci najzanimljivije bile kreativne reciklažne radionice u kojima su pravila lutke od papira i plastike.

Sam događaj je, kako ističu iz Udruženja Evo ruka, promocija zaštite životne sredine, obrazovanja dece i socijalne inkluzije  dece sa smetnjama u razvoju i dece iz osetljivih grupa.

„Ovo je svakako način da se pošalje poruka da je veoma bitan razvoj ekološke svesti u jednom društu i to od najranijeg  životnog doba, ljubav prema planeti bi trebalo da se razvija i neguje konstantno, jer naš opstanak zavisi od našeg odnosa prema planeti“, tvrdi Dragan S, stanovnik Zemun polja i jedan od roditelja koji je prisustvovao manifestaciji.

Udruženje garađana Evo ruka je udruženje roditelja dece sa smetnjama u razvoju  koje radi na tome da se ova deca kao i ostale margionalizovane grupe uključe u društvo.

„Zemun polje je predgrađe Zemuna, prilično udaljeno od grada i specifično po tome što se poslednjih godina grade socijalni stanovi čiji stanari dobijaju pravo korišćenja stanova po osnovi invaliditeta i socijalne ugroženosti“, ističe Kneževićeva.

„Sredina i omladina su budućnost svih nas i moraju nama odraslima da budu uvek na prvom mestu...Nažalost, stvarnost je takva da su nam ugroženi i omladina i životna sredina, teško je reći ko više...,“ističe stanovnik Zemun polja.

Udruženje Eko ruka planira pokretanje lokalnog inkluzivnog centra „Mesto susreta“ u Zemun polju.

„ U toku je kampanja prikupljanja  sredstava za uređenje prostora Centra i pokretanje programa. U lokalnom inkluzivnom centru će se sprovoditi radionice i aktivnosti  koje i inače sprovodimo i sada, a biće prilagođeno svoj deci, svih uzrasta. Deca sa smetnjama u razvoju biće  mali domaćini centra,“ otkriva Kneževićeva, i dodaje da će svi programi biće promocija solidarnosti, volonterizma, lepote različitosti i nediskriminacije.