Jedno razmišljanje: Mladi među mladima, slika mladosti- šta je to?

Večna mladost Dorijana Greja

Roman „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda govori o tome kako večna mladost ima svoju cenu: duša se gubi. Danas više nego ikad ideal spoljašnje lepote i mladost se forsira i nameće kao imperativ i kao merilo uspeha. Ako si mlad i lep, ti si automacki uspešan – a i  lepota i mladost imaju rok trajanja bez obzira na sve mogućnosti savremenog sveta da ih produže.

Ko je mlad? Neko ko ima 16, 18, 20 godina? Da li je 25- godišnjak takođe mlad? Naravno da jeste za nekoga ko ima recimo 40 godina? A kad neko ima trideset? Za onog od dvadeset teško da je jedan tridesetogodišnjak tkđ. mlad. Sećam se sebe u dvadesetima, mislila sam da za deset godina ću svakako biti neko drugi, neko ozbiljan i definitivno odrastao! Pa ja i jesam odavno odrasla, ipak kad se pređe trideseta više, kažu, nema šale. Kao da preko noći može čovek od mladog da postane star. U romanu „Slika Dorijana Greja“ koji sam nedavno pročitala u originalu sve u cilju usavršavanja  znanja engleskog jezika Oskar Vajld upravo se bavi temom večne mladosti.

Jer kad si mlad sve ti je oprošteno.Uvek ima vremena, ako grešiš uvek imaš izgovor- mladost ludost, ako ne znaš- naučićeš, sve u svemu kad se prisećaš pomisliš lako je biti mlad. Oduvek sam se pitala zašto su stariji toliko neraspoloženi, smoreni i nekakako posve izobličeni u licu? Šta se to dešava u životu kasnije? Zašto se mladost po definiciji gasi posle tridesete i zbog čega više nema nade, vremena, oproštaja, šansi? Zašto se toliko mnogo ljudi između tridesete i četrdesete godine života oseća promašeno? Nezadovoljni su jer rade posao koji ne vole, ili zato što uopšte nemaju posao, što su u lošem braku, ili uopšte nisu u braku, a od njih se očekuje da budu..?

Dorijan Grej  postaje ljubomoran na sopstvenu sliku u trenutku kad shvata da će njegova mladost i lepota proći, kasnije kad se na slici pokažu prvi znaci  starenja i grehova koji nagrizaju njegovu lepotu on odlučuje da je sakrije, jer ne želi da niko vidi njegovu dušu.

Zašto toliko želimo da se sakrijemo u mladosti?

Dorijan ostaje večno lep i mlad, ali na kraju ipak NIJE SREĆAN. Ubija sliku i tako ubija i sebe.

Svi smo jednom bili mladi, lepi i nevini, ali šta s tim? Spoznaja vlastite propadljivosti i roka trajanje pretvara Dorijana Greja u zlu osobu. On povređuje druge i nanosi im zlo iz narcističke zaljubljenosti u vlastitu spoljašnju lepotu  zbog koje svuda nailayio samo na uspeh. Njegov kraj je tragičan. Umire star i neprepoznatljiv od vlastite ruke.

U mladosti svi imamo ideal kom težimo, posle ideal  gubimo jer se i sami menjamo. Na mladima svet ostaje, ali biti mlad nije dovoljno. Treba umeti prihvatiti sopstvenu nadoilazeću starost.

Poznate ličnosti se često operišu da produže svoju mladost.Da li će u dalekoj budućnosti svi ići kod plastičnog hirurga kao danas kod zubara? Da li će se ljudi poput Vajldovog Dorijana Greja gledati u ogledalo da vide svoje pravo lice samo onda kad su sami i pred novu operaciju?

Mladost je lepa i sjajna, ali samo zato što je prolazna i neponovljiva, prolaznost jedino i daje vrednost svemu onom što imamo, pa i našoj mladosti i idealima. Zato nije uspeh što si sada mlad, već što si jednom - nekad davno - bio mlad.