Ravnodušnost
Autor: Slobodanka Berić
Ravnodušnost je gadna stvar, kad vas ne vide i
ne razumeju. Kad uradite sve kako ste mislili da treba, a opet nekako ništa
nije kako treba. Na koji način biti uspešan u poslu, ljubavnoj vezi,
prijateljstvu, međuljudskim odnosima i uopšte u životu? Šta uopšte znači biti
uspešan?
Bukovski je pisao da je čovek rođen da gubi i
da je uopšte uvek nekako na gubitku. On se mučio dobar deo svog života, pio je
i alkohol mu je olakšao mnogo toga. Ali
tvrdi da nikad nije sumnjao u sopstveni genij i negde oko pedesete je zaista
stekao svetsku slavu, u Holivudu su ga pozvali da piše scenario, u Nemačkoj je
bio jako čitan, kupio je Bem- We. Ranije dok je bio nepoznat samo je pio i išao
na hipodrom da se kladi na konje. Kasnije je nastavio po istom, samo u većoj
kući.
Mocart je bio genije, ali mučio se pred kraj
života, nije imao prebijene pare, opijao se... na kraju je umro od zapaljena i
sahranjen je u jednoj zajedničkoj grobnici. Ali većina ljudi nije ni Bukovski
ni Mocart, pa ipak nekako imaju slične probleme. Šta znači biti najbolji u
nečemu? Nije li i uspeh relativan, ili
ipak postoje neke norme uspešnosti koje moraju da se ispune?
Da
budete zreli, stabilni. Vera u sebe, samopouzdanje. Trud. Upornost? Do koje
tačke treba ići u toj upornosti i veri u sebe? Istorija ima bezbroj primera da
su čak i najveći genijalci ostajali neprepoznati u svom vremenu, da su se
mučili- ispada da niko nije pošteđen. Bukovski je dočekao slavu, Mocart je umro
kao poslednji bednik. A običan čovek? Da li je muka običnog pojedinca manje
teška? Svakome je njegovo najbitnije, najpreče, njegov bol najnepodnošljiviji.
Na šta ljudi reaguju? Šta je potrebno da vas
primete? Zavisi šta vam je cilj. Pare?
Neka normalna egzistencija se valjda podrazumeva. Pored materijalnog, psiholozi
tvrde da je za sreću jako bitno i koliko ste kvalitetne odnose izgradili sa
drugim ljudima. Niko ne može ništa sam, ali opet nekako ne treba se previše oslanjati
ni na druge. Svako se bori za sebe i često podmeće nogu drugome. Dakle - u se i
svoje kljuse. Sreća, šta je to? Postavim sebi jedan cilj, ispunim ga i odmah
težim za drugim. Da li je onda sreća ostvarenje cilja? Ne. Sreća je osećaj,
subjektivan , trenutan i kratkotrajan. Mada postoji i više vrsta sreće. I u
različitim fazama, nekad vam ide sve, nekad ništa. Neki tvrde da im ne ide
uopšte. Zatvaraju se u začarani krug ličnog baksuzluka. Odista, često deluje
da mnogo toga ne zavisi od nas samih. Pa
od koga onda zavisi? Od vremena? Vrućine ili kiše? Ipak je nekako sve u nama
ili na nama, ono što nije, treba
prihvatiti. Meni je prihvatanje najteže- ravnodušnost prirode i ljudi,
bezdušnost okolnosti, prolaženje vremena...
-
- Sreća se ne može kupiti, a ljubav
je preko potrebna za osećaj sreće...-
-
Ljubav prema bližnjem, najmilijem,
onome ko je tu i kad ti je najbolje i kad ti je najgore.
-
A ravnodušnost? Nek ide dođavola!
-
Нема коментара:
Постави коментар