Kapitalizam =robovlasništvo?

O svi robovi ovog sveta...

 U zadnje vreme se baš osećam kao rob u Rimskom carstvu. Da se razumemo ja sam uvek za rad, i u principu uvek nešto radim, ali osećam potrebu da ipak izkritikujem sistem u kome radnik u 21. veku postaje pomalo žrtva  kao rob koji  je danonoćno zidao nije imao nikakva pravo, samo je na kraju padao mrtav od umora , pa bi ga samo preklili kamenom i nastavili dalje da ziđu neku kulu.  Zašto je skoro svaki čovek danas pristao na nenormalne radne uslove?  Zato što svi moramo da radimo da bismo živeli, trebaju nam pare da ne bismo umrli od gladi...Razloga je milion. Ustajem ujutro u 4- 5, ne stignem ni da se otušitam ni da jedem. Ni da se naspavam. Trčim na radno mesto, tamo samo radim, jedem dok radim, pauza je kratka, posle dođeš kući mrtav umoran, ako legneš odmah ćeš zaspati i probudićeš se već u sledećem danu. Prvi normalni obrok imam oko pet-šest popodne. I nisam ja jedina, tako većina, ko ne može da izdrži bez njega se može. Jer šta je alternativa? Da ne radiš uopšte- jedino to je još gore.  Ovako čovek se navikne na rano ustajanje,  na nejedenje, neumivanje, sedenje ili stajanje na nogama, slušanje nadređenog, itd.  jer plata je motiv. Kad je ima, a kad je nema opet je plata motiv. Svaki posao na kraju svoj krajnji  smisao  ima jedino ako je plaćen, sve ostalo je besmislen izgovor za ekspolataciju-----

Najveći deo života provedemo zidajući Vavilonsku kulu za nekog faraona. Većina ljudi veruje da će se nešto promeniti i to ih pokreće. Meni se čini da svo to cimanje nije vredno nikakvih para. Jer zašto mora da se radi od 5, 6 ujutro? Kako mogu da dam svoj maksimum ako se nisam ni naspavala ni najela? Šta je poenta- da se trkamo u izdržljivosti, u fazonu ko preživi pričaće? Na kraju krajeva nisu ni svi robovi pomrli, neki od njih su uspeli da dočekaju slobodu. Samo  ja ne bih da budem na robiji toliko dugo- pre sam za to da se ukine to ustajanje u 4 i 5 ujutro. Da se obezbedi hrana na svakom poslu. I plata. I staž, i kakav takav ugovor. Ovo je ipak 21. stoleće,  zavisimo od novca, ali nije poenta u novcu-svi će reći. Novac je bitan samo onda kad ga uopšte nemaš. Čim ga imaš nešto drugo ti postaje bitno. Sit gladnom ne veruje.

  Ajde da se makar zamislimo koliko bismo bolje i efikasnije radili kad bismo svi radili recimo 6 sati. Ovako  mrcvarenje i kidanje, i padnje od umora. Zaspaću, dala bih sve za jedan dan odmora, da se naspavam, najedem, da samo malo razmislim, dođem sebi. Ako nemamo vremena ni za razmišljanje- ako samo rutinski trčimo i nemamo nikakav izbor- kakav je to 21.vek? Ko je naš faraon? Ili imperator? Kom gospodaru se klanjamo za malo hleba  i radosti? Kad je čovek postao mašina za proizvodnju para? Mefisto je prešao Fausta i mnoge druge. Čitav ljudski rod čini mi se. Ustajem ujutro rano, mrkli je mrak. Evo platiću vam samo da budem slobodna, a nisam protiv rada. Ne, živeo rad, ali rad u normalnim uslovima! Povoljnim, poboljšanim. Ja sam ljudsko biće , ne robot, ne mašina! Neću da budem ničiji rob!