iKolumna: Kritika stvarnosti ili

 Kriva je stvarnost...

U ovoj zemlji niko ne odgovara  ni z a šta.

Niko nije odgovorani ni nadležan kad se nešto desi. Najmanje političari tj, aktuelni ministri. A Farma traje li  traje. Kad se to završava? Kako beskonačno stanje užasa okončati jednom zauvek?Ne završava se to, jer ta Farma to vam je bez kraja...

 Najviše što mogu da uradim jeste da postavljam pitanja, odgovore ne znam.

 Tračak nade na Ušću ili samo besparica?

Karleuša je simbol društva u kome se neko bez  talenta za pevanje probija  u sam vrh. Ali pisati o njoj već znači dati joj na značaju. Jedni  se saosećaju sa njenim fijaskom na Ušću, a drugi u tome vide tračak nade.

 Lažni sjaj, u doba bede i gladi, koji ona predstavlja, je možda poražen, ili su se ljudi prosto istrošili za Acu Lukasa i Cecu Ražnatović, pa  zato nisu kupili i kartu za Jelenu Karleušu?

O Karleuši se jedino i piše ovih dana, da je održala normalan koncert teško da bi bio toliko medijski propraćen.

 Je li to zato što  se ništa drugo ne sme kritikovati?

Jer koje je ovo društvo kad  nikoga ne interesuje nešto drugo, već se to najviše čita?

Karleušino izvođenje, pojava, izjave, odeća, golotinja - lice Srbije danas, juče i sutra.

Ona ne može da padne sa trona, ona je i u fijasku postigla uspeh, jer opet će se o njoj pisati ma šta uradila i predstavljala.

Novine ne interesuju mladi sa diplomama bez posla, mladi ili stari talenti, obučeni do grla, inteligentni – lakše im je da pišu  o divi sa kojom se neki čak i identifikuju.

Kako je uopšte moguće da je ona zvezda?

Kao niko je ne sluša, ne voli, ali ona postoji i ne može da se ignoriše.  Jer ignorisati nju isto je što i ignorisati starnost. Nije li ona  stvarnost zemlje u kojoj živimo?

Zašto se gleda Farma, Pink, devedesete su davno prošle, ili su ovo neke nove devedesete? Karleuša je argumenat za sve one koji će reći:

 „Džaba ti škola, diploma, ne prolazi to danas, samo se sredi, izbaci sise, pokaži noge i to je to!“

 Onaj ko to izgovara  je zadovoljan jer se oseća  dobro u vezi sopstvenog neznanja i prosečnosti, ispada da je pametan, a tamo neki magistar je glup.

Isto tako kao što se omalovažava obrazovanje i znanje, ponižava se i vrlina.

Biti pošten ne znači ništa. Pošteni  i fini uvek nagrabuse, drčni i bezobrazni se probijaju. Karleuša se jeste  probila, i mnogo sličnih njoj.

Čuvena spisateljica Biljana Srbljanović je našla za shodno da se oglasi i stane u zaštitu linčovane Karleuše. Nacija izgleda nema prečeg posla nego da se deli na one koji su za Cecu ili Karleušu.

Ima li uopšte onih koji nisu ni za jednu ni za drugu?

 A đaci nabavili rešenja za srpski i matematiku  i otišli da polažu prijemni.

Ministar prosvete kaže da on nije kriv. I zaista, ima pravo, teško da ikako jedan čovek može biti kriv u vezi bilo čega.

Kriv je ceo sistem, neko će reći. Ali kako pobediti sistem?

 Jadna manjina, koja ne može  da bude ništa drugo nego manjina, teško da može da učini bilo šta osim da  se i dalje muči.