Pozicija svih nas

KO IMA MOĆ ?

"Ko ima moć, zločinac ili zlostavljani?-  samo je jedno od pitanja koja se pokreću najupečatljivijim filmovima sa ovogodišnjeg  19. FAF-a u Beogradu

Rumunski film “Pozicija deteta” pobednik je ovogodišnjeg 19. festivala autorskog filma održanog u Beogradu. Snažna priča o konfliktnom odnosu između majke i sina, njenoj  borbi da ga zaštiti  u nesreći prilikom koje je usmrtio 13- godišnje dete nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Od prve do poslednje scene pred nama je jak i dinamičan fim  koji svojom realističnošću ne štedi nikoga. Pripadnica visoke klase i priznati arhitekta je spremna na sve da svog letargičng sina(koji je ne podnosi) spase  gotovo izvesnog zatvora- spremna je da podmiti i oca ubijenog dečaka. Novac otvara sva vrata.

 “Džimi P.” sa Benisiom del Torom u naslovnoj ulozi prati istinitu priču o Indijancu ratnom invalidu iz Drugog svetskog ratra koga smeštaju u duševnu bolnicu. Džimi pati od jakih glavobolja, a uz pomoć antopologa i lekara (Arno Desplešen) uspeva da sklopi slagalicu sopstvene zbunjujuće ličnosti. Preispitujući sopstvene greške glavni junak se suočava sa svojim slabostima, a i sam psihonalitičar na kraju leži na kauču. Bolest od koje bolujemo svi- <b>bol duše</b>- glavna je tema ovog ostvarenja  sa mnogo  impresivnih slika na  granici jave i sna.

Čileanski film „Glorija“ govori o problemima  razvedene 58-godišnjakinje koja odlazi na zabave za samce. U ovoj tragikomediji  prva i poslednja scena se dešava na plesnom  podijumu. U očaju da se odupre besmislenom ruganju života  koji je suočava sa brojnim glupim i ponižavajućim situacijama, Glorija uspeva da uz taktove istoimene pesme se podigne posle svakog pada još jača i još energičija. Film je po izboru publike proglašen za najbolji.

Grčki film „Miss Violence“ je tešak i brutalan prikaz nasilja u porodici koje za posledicu ima dve smrti: prvo 11- godišnje devojčice koja se  na svoj rođendan se ubija skočivši sa balkona, a na kraju i  glavnog vinovnika nasilja. Pred nama se ređaju  krugovi pakla  od kojih je svaki naredni gori od prethodnog, izlaza kao da nigde nema, sve dok konačno jedna od zlostavljanih žena ne skupi dovoljno hrabrost. Reditelj Aleksandro Avranas  je istakao da mu je cilj bio da da odgovor na pitanje „<b>Ko ima moć: onaj ko udara ili onaj ko prima udarac</b>“.  Ali baš kad pomislimo da je horor završen, poslednji kadar filma najavljuje novi krug pakla.

 Dokumentarac „ Sacro GRA“ je  inspirisan auto-putom Grande Raccordo Anuale  u Rimu koji povezuje glavne likove. Bolničar  koji spašava ljude, prostitutka-travestit koja traži klijente i živi u prikolici, botaničar koji želi da spase palmu od insekata, ribar koji živi sa ženom Ukrajinkom i lovi na Tibru, kao i pripadnik visoke klase koji živi u luksuznoj kući prepunoj umetničkih skulptura...Najimpresivnija slika je usporeni kadar snegom zavejanog Rima.

Zajedničko svim filmovima sa ovogodišnjeg FAF-a je  drama malog običnog čoveka- borba za sopstveno dete bez obzira na to kakvo je ono, suočavanje sa  krivicom i prihvatanje odgovornosti, odupiranje starosti, savladavanje straha od onoga ko upravljava vama....

Pozicija gledaoca  nije pozicija pasivnog posmatrača, već aktivnog učesnika u svakoj od navedenih filmskih priča.