ZA ŠAKU EVRA

 Stigla sam do  mrvica i do zuba

Da li je  bolje raditi ono što ludo voliš ili razumski izabrati ono od čega možeš da živiš? Ovo drugo dolazi sa godinama, ispada na kraju da su naši stari uvek u pravu bili i ostali. Jer strast je uvek kratkog daha, zaluđenost, zaslepljenost... Odjednom ti se pokvare neki zubi i moraš da ideš kod zubara i onda shvatiš da si propadljiv kao i svi ostali, da stariš, da je vreme neminovno, da si mogao da postaneš lekar da nisi slušao srce, da ćeš da rikneš, da svejedno od knjiga nema ništa jer ako nema zuba se ne može, a ako ne čitaš nije katastrofa.  Čemu sve, zapitaš se, kad sam podbacio, izabrao sam profesiju koja ni ne postoji, a lepo si samo radio što si mislio da treba...

Ako nema para, nema ni hrane, zdravlja...

Čemu svi oni moji romani? Ostaje mi samo da postavljam glupa pitanja, da se smejem u prazno kao budala, da kao pojedinac ne mogu ništa da promenim na opštem planu,  da se osećam promašeno, nezadovoljno, samo da imam šaku evra i stan i prihode svakog meseca i stalnu šljaku.....................

Mislila sam da ću pisati večno. Ali prestala sam brzo, ali sam to skapirala kasno, živela sam neku ulogu iz koje sam odavno izašla, nisam ni primetila da sam postala neko drugi.....

Hrana i zdravlje su ljudima nasušno potrebni. Zato se najbolje baviti nekom profesijom povezanom sa ove dve sfere.  Zubar (hirurg) odstrani pokvareni, bolesni deo. Umetnost ne može da odstrani ništa, samo malo ulepša stvari(nost),  ali ne doprinosi nikakvom opštem boljitku. Još je Valjd napisao da je sva umetnost potpuno beskorisna. Njome se hrani duh, ali pre hranjenja duha treba nahraniti telo i održati ga u zdravlju. Dakle, da li sam umetnik? Zašto svaki put kad nemam ni dinara nisam umetnik?  Umetnik sam čim se najedem, napijem i izlečim. Tek tada. Priznajem da ne mogu  bez umetnosti, ali samo onda kada imam dovoljno novca- hrane i zdravlja. Zubobolja i glad su jači od stvaralačkog zanosa. Velika sam kukavcica, plašim se bušilice i zmija. Moguće da su svi umetnici samo obični plašljivci od života. Dakle - gola istina grozno zvuči.

Ko sam danas?

Još juče sam bila svoja, istrajna u nameri da  se bavim s onim što volim. Danas sam manja od mahovog zrna i evo skupljam mrvice sa stola. I lečim zube, jedan po jedan.