Luzeri, srećno

Hoću sve ili ništa.

 Ne, neću ništa. Hoću bar nešto. Ali definitivno više od ovoga što imam. Mada uvek može gore, ali zašto ne bi moglo da bude bolje. Zašto, pitam vas, odgovorite mi....

Cilj mi je bio da napišem jedan tekst o svim onim stvarima koje sam loše uradila. Nešto kao Promašaji. Onda se prirodno javila pomisao kako će čitalac reagovati kad vidi taj naslov i koga će uopšte privući, kad se svuda pišu i štampaju neke silne knjige na temu USPEHA- te magične reči na koju svi padaju.

Nema toga koji se rodio, a da ne želi da bude uspešan. U fazonu, svako želi da je najbolji, najlepši, to je ono kao univerzalni san svih generacija. Saveti kako do uspešnog života se daju. na sve strane.

Niko ne voli da razmišla o onoj suprotnoj stanici(stranici)- neuspehu, porazu, promašaju mete koja se gađa.

Ali tema kao tema  uopšte nije moj fah. Nisam ekspert za uspeh i zato mi je lakše da pišem o promašajima, mada nisam ni neki teško izgubljen slučaj- ali da dajem savete o uspešnom životu nekako mi ne ide. Važnije mi je da priznam sebi jasno i glasno kao što neko u američkom filmu kaže: „Ja sam alkoholičar“ (ili Marija Šerifović nedavno, zanimljivo da poznati i obavezno uspešni čak i kad priznaju neki svoj neuspeh to je uvek kao nekako kul- sve što oni rade je kul pa čak i kad piju ili se drogiraju, dok neki običan čovek kad to radi – e onda je gubitnik, klošar, luzer) dakle želela sam da kažem: “Nisam uspešna, pa šta?“

Boli me uvo što vi jeste, ja eto nisam. MOJE JE PRAVO DA IZABEREM, mada NISAM NI NEUSPEŠNA. Prosto ne verujem ni u jedan od ta dva pojma. Verujem samo u preživljavanje, opstajanje ili propadanje. MNOGI USPEŠNI LJUDI SU NA KRAJU  GADNO ZAVRŠILI. Ne, nisam kukavica, imam pretlju za sve, probala sam sve. Bila sam često i izuzetno uspešna u određenim oblastima kojima sam se bavila, ali sve je to nekako imalo određeni ROK TRAJANJA. USPEH SA ROKOM TRAJANJA, A POSLE  neki fijasko.....Ustvari mi dosadi sve.

Zaista nisam uspešna u pisanju tekstova ovog tipa, više mi leži da pišem o nekoj knjizi, ličnosti.  Zato ću ovde da pomenem Makijavelija, filozofa firentinskog iz doba renesanse, kome se pripisuje čuvena izjava“Cilj opravdava sredstava“. Svako od nas ima određenu količinu moći, a cilj je da se ta moć što više poveća. Po njemu,  ispravno je primenjivati sve što uvećava tu  moć i vlast. Ali nismo svi sastavljeni od istog vezivnog tkiva. Ja recimo nemam stomak za mnoge stvari. Meni se često događa da odustanem od nečega iako sam lako mogla da na kraju poentiram i ostvarim zacrtani cilj. Prosto negde<i> u toku puta se istrošim i ostvarenje cilja mi više nije primarno</i>, usputne okolnosti učine da se promenim u trenutku i zaključim da mi ustvari i nije toliko stalo do onoga što sam u početku želela.

„Ovo nije vredno truda“- kažem sebi.

Ali to sam ja, vi ste vi!

Biti uspešan

je svakako uvek bolja  varijanta. 

Luzeri, srećno!