Nepoznata

Nepoznata, jer nisam Bukovski

E živote, idiote, ko sam, zašto moram da radim kad sam nadarena, književnost diplomirala, pa zašto, majku mu?

Kao  Bukovski što je provodio dane i meni je došlo do toga da tako ne radim ništa. Da, ali on je Bukovski, njemu se moglo da tako živi, a ko si ti- reći će neko? Isto tako se kaže za sve žive i nežive legende. Oni su oni, a mi smo mi. Mada ja bih ipak da se izjasnim pre svega i jedino kao JA, moguće da ću ostati nevažna i anonimna, ali upravo sam shvatila šta želim i hoću da to jasno i glasno istaknem: DANAS MI SE JEDINO NEŠTO ČITA ILI GLEDA DA BIH IMALA O ČEMU DA PIŠEM. I ZAPRAVO MI SE U ŽIVOTU JEDINO I PIŠE, TO MI NEKAKO NAJLAKŠE IDE, OSLOBAĐA ME OD SVEGA I SVAČEGA, SVE OSTALO JE PRETEŠKO. Ne radi mi se, samo bih danas, a napolju je jebote kiša i oblačno, da tako time se bavim, a i uopšte. Zato sam valjda i upisala opštu književnost, nisam želela da imam drugu opciju- da budem profesor, to je bre previše ozbiljno zanimanje za mene kao i uopšte sva ostala zanimanja. MENI JE SLOBODA NAJPOTREBNIJA, DA RADIM KAKO SE OSEĆAM, DA SLOBODNO SE IZRAŽAVAM, DA NE BIH CRKLA OD DOSADE SA SVIMA VAMA OSTALIMA. Recimo, imam savršen plan: čitam, pišem, gledam film, treniram, plivam,.... još samo da nije nestašice para i sve bi bilo moguće.

Ja bih da budem kao ženski Bukovski, ako je ikako moguće mada  ne mora toliko alkohola. On je imao jednostavnu životnu filozofiju.

„Moja tajna je u tome da ustajem u podne..“, govorio je, a ljudi su se primali (i još se primaju) na ta njegova sranja jer je to zaista SVAČIJA IDEALNA FILOZOFIJA, ili filozofija života u idealnim uslovima. Mada neću da grešim dušu, možda ima i onih koji vole rano da ustaju (tkz. ranoranioci) i oni što vole da budu ozbiljni i odrasli, smrtno važni zbog profesije kojom se bave, koji su se baš uživeli u svoju ulogu- da se ne lažemo ogromna većina, nekih 98% ljudi su takvi, pa čak i oni koji vole Bukovskog, jer to što je njemu tako upalilo da ne radi ništa osim što se kladio na konje na hipodromu, pio i pisao,(gladovao, spavao po parkovima) pa na kraju postao slavan- upalilo mu, ali koliko je onih kojima nije?

Genija je malo, a srećnika još manje. Znajući sve to, ja i dalje imam istu želju. Da živim tako kao slobodan pojedinac, umetnik, stvaralac koji čita, gleda i piše...

I sve što sam radila kao student na faksu pre jedno milion godina-sve to sam bila ja. PRAVA ISTINSKA NEPONOVLJIVA ANONIMNA JA. NEPOZNATA. NE SLAVNA- ALI JA. Išla sam okolo naokolo, i sad hoću da podvučem da iako je to što sam izabrala da studiram malo kome jasno zašto i iako nemam profesiju – već pokušavam da je izmislim svaki dan iznova- ipak sam svakog trenutka bila  u svemu tome najautentičnija. I pročitala sam sve, i obišla sve jame, rupe, jarkove, čitaonice, slušaonice, afterpartije, trgove, klimave brodove, paklove, čistilišta i rajeve.....Udisala dimove, utrčavala u ritmove, preskakala blokove, glogove, pila gorke i slatke slogove....

 Ustala sam rano jutros i znala sam da nisam Bukovski. Ali od sebe se ne može pobeći.