BIti slavan i voljen

Suze  i slava...

Zapravo sam rekla sve što sam imala danas popodne na ključnom testu iz engleskog jezika, ispisala sam se i zaključila da tako lako pišem samo zato što tako teško govorim. Najlakše se osloboditi tako nagomilanog besa i frustracije i svega ostalog negativnog. Vidite ja nisam pijanac, ali pijem, mada idem i na bazen, redovno se bavim plivanjem , tenisom, aerobikom, samo pivo ponekad, i cigare od poroka.

Frustracija, šta je to? Jedna od zadatih tema za pisanja na testu iz engleskog pravopisa bila je i roman Džej Ostin „Pride i prejudice“, pisala sam toliko brate da sam zaboravila srpski, ne nisam, ali osetila sam se nekako čudno, otuđeno po završetku tog dugačkog pisanja, jedna devojka me zapanjeno ošinula pogledom ne verujući, „Pišem roman " – objasnila sam joj.

Tema je bila i  BITI POZNAT.  Kao treba napisati članak o tome koja poznata ličnost biste bili da možete na jedan dan. Zamislila sam se nad tom temom. Niko mi u momentu nije pao na pamet, samo sam znala da bi poslednja rečenica tog potencijalog teksta bila: „Uprkos svim poteškoćama, najbolje se osećam u sopstvenoj koži.“

 U fazonu kakve poznate ličnosti-BRATE, MISLIM, JA SAM JA, JEDNA JEDINA I NEPONOVLJIVA. Mada nisam previše samoljubiva, zaista ne znam s kim bih se menjala na jedan dan, nekako sam ipak naviknuta na sebe samu. Dakle, odabrala sam neku temu „Tinejdžersko doba je najbolje na svetu“ i na kraju ceo esej zasnovala na ideji da TINEJDŽERSKO DOBA NIJE NAJBOLJE NA SVETU, jer ne poznajem nijednog tinejdžera koji večno želi da bude tinejdžer. To žele zapravo samo matori. Napisala sam da je najbolje ono posle, one godine kad više nisi tako tipično tinejdžerski osetljiv, glup i smešan (a šta otkriješ uglavnom dovoljno prekasno da popraviš) i tako.

Niko ne voli da bude u podređenom položaju, svako bi voleo da bude poznat i tome slično, a li zaista se nisam setila s kim bih se menjala.

Uglavno frustracije su-reče mi jedna tinejdžerka koja sprema maturski iz psihologije (što planira da studira sledeće godine)  - neostvarene ili potisnute želje. Izluđuju me ljudi koji ne umeju da pišu, a trpaju se među pisce. Moja potisnuta želja je ta da budem slavna, a pošto nisam zato sam izfrustrirana. Ili prosto preambiciozna sam, ili kako kad, sad se ovako osećam, a već sutra ko zna. Ljudi koji loše pišu ne treba da pišu.