Pao je prvi sneg
Da se razumemo,
pisanje nije rad- to je odmor. Ne zanosite se vi koji mislite da ćete se
proslaviti tako što ćete sedeti za kompom i objavljivati članke na netu, to je
lako, kao i pisati optimističke tekstove o uspehu i promeni- a sami ništa niste
promenili ni u sebi ni oko sebe. Dosta mi je više solenja pameti i mudrovanja iz stolice. Je li
moguće da neko veruje u sve te savete o uspehu i sreći?
Svako
nosi svoj odgovor u sebi. Svi
smo jedinke i pojedinci, nismo isti I nema univerzalne formule. To što neko
misli i veruje u nešto ne znači da je isto tačno. Mišljenje je mišljenje,
stvarnost je drugo. Rad je jedno, zanošenje nešto suprotno. Rad je kad radiš i
zarađuješ, sve ostalo je smešno. U Srbiji 90 posto mladih se do tridesete
zanosi i ne radi ništa. U stvari i oni
koji rade se uglavnom žale na strašne uslove, ali trpe svi. Niko n e izlazi na ulicu, niko se ne usuđuje da
ustane i usprotivi se bilo čemu. Svi samo gunđaju sebi u bradu i kukavički nastavljaju dalje. Nekako mi je
otužno sve to. Niko nema izgleda petlju. Svi su se navikli, više ni ne znaju
šta je to normalan život i da ga dobiju ne bi znali da ga žive. Samo oni mlađi se još smeju, oni i pišu
ohrabjuće tekstove kako je sve moguće jer ne znaju još koliko nisu u pravu. Jer
da je moguće to o čemu pišu zašto onda njihovi roditelji to nisu postigli? Kad
si mlad naravno da je sve moguće- jer uvek postoji sutra i bolji trenutak koji
očekuješ, čekaš. Kad više nisi mlad- videćete stvari se drastično iskristališu,
tek tada vidite pravu sliku. Ne kažem da treba biti pesimista, ali iskreno
nervira me da stalno čitam neke detinjaste tekstove tipa USPEH, SVE JE MOGUĆE,
pa kad je moguće što ne ostvariš to o čemu pišeš nego volontiraš godinu dana
negde- KOGA LAŽEŠ? Problem je i to laganje i taj kukavičluk. Da se razumemo, ja sam
uvek za optimizam i pozitivu- ali smislenu i realnu, a ne prazno umovanje i
lupetanje bez konkretnih dela. Daj uradi nešto- pa onda daj formulu, a ne pišeš
o nekoj formuli uspeha , a pritom nemaš ni dinara za kartu u prevozu. Kao
MOŽETE TAKO DA ŽIVITE, PRIZNAJTE SEBI DA STE SMEŠNI. Ja ne umem da izmišljam
šifre , formule i prečice do zlatnog
trenutka kom svi težte- JER VERUJETE DA STE NAJBOLJI I NAJVAŽNIJI. Reću vam ja,
niste ni jedno ni drugo. Samo ste se
prilagodili lošim okolnostima oko vas i pošto imate trajan izgovor životarite kao i ja.
Ali ja bar ne serem i
ne koristim fraze tipa: tri puta do uspeha.
Kog bre uspeha? Istina gledam i volim velike šampione, ali postoje i šampioni u životu malom i
običnom – koji imaju i oni koji su poznati i slavni- to je život DA BUDEŠ DOVOLJNO HRABAR DA PRIZNAŠ SEBI I DRUGIMA: ja
sam taj i taj i ja radim nešto svaki
dan- borim se za svoje mesto pod suncem. Moj uspeh je taj što stojim čvrsto na zemlji i što navijam za
velike šampione, ali navijam i za sebe. ILI sve nas koji ISTINI možemo gledati u oči.
Нема коментара:
Постави коментар