Koncept igre

Pobedi da ne bi izgubio, izgubi da bi drugi put pobedio

Svako ima neki svoj stil, zaštitni znak, fazon, foru, mišljenje ili moto. Jedni su ubedljivo najbolji, drugi nešto manje, treći nešto lošiji. Šanse se ređaju, svaku treba iskoristiti, ali neke ćemo i propustiti jer nas ne zanimaju. O čemu ja to?

Zapravo tema je taktika ili kako se borimo u sveopštoj utakmici zvanoj život. Jedni se oslanjaju samo i isključivo na urođeni talenat, neku sposobnost sa kojim ih je obdarila majka priroda, drugi treniraju i uče, zanatski se kvalifikuju. Šta na kraju ima presudnu ulogu? Može li se uticati na bilo šta ili je sve posledica jake sile, jače od svih?

Ideja izbora odavno je na snazi.

Biraj. Školu, zanimanje, prijatelje, partnere, gde ćeš na letovanje.

Ili izaberi onu struku za koju si talentovan, ono što ti ide, jer tako je lakše. Ide ti matematika, studiraj matematiku. Da li je to onda izbor? Ako si rođen sa genetskom predispozicijom za novinarstvo, ne znači li to da je NEKO već izabrao umesto tebe, ili nije tako?

Neko postane doktor ili psihijatar samo zahvaljujući upornom  radu, HARD WORK IS IMPORTANT, ono kao trud se iplati.

Na pola smo puta. Rodiš se sa talentom za muziku, ali ako vredno ne vežbaš svaki dan npr. na časovima klavira ode talenat u neprovat. A isto tako ako nemaš taj početni talenat džaba ti treninzi. Slično je i sa sportom.

Ponekad je frustrirajuće, u stvari najgore, kad ne znaš šta uopšte želiš.

Kako uopšte ikad biti siguran?

Možda te neka oblast i zanima i ide ti, ali od bavljenja njome nema hleba? Kojim putem onda poći?

Koji izbor je preda mnom? Pred vama? Odluka je doneta čak i onda kad se odbije donošenje bilo kakve odluke. A drugo, menjam se, menjamo se, nešto što me interesovalo pre deset godina možda me više ne interesuje. Teško je biti genije ili najbolji u nečemu, ali je u stvari najlakše kad si u nečemu bez premca. Kao npr. najbolji igrač u nekom ili ti u većini mečeva, bar nećeš preispitivati put koji si krenuo. Ovako ako si negde prosečan, čak iako promeniš sferu zanimanja- niko nije na gubitku, ni ti, ni sfera.

Izaberi život, ljubav, zdravlje, prijatelja, muža, posao. Budi spreman da zaskočiš svaku priliku. A ako ti je svejedno? Ako si se već toliko istrošio u pogrešnim potezima- ako je pogrešnost tvoje drugo ime, šta onda? Za čime da žališ, ako te ništa, niko nije zadržalo?

Kao npr. u tenisu neki igrač ima dobar servis i to mu je najjače oružje, ali nije dovoljno da bi bio najbolji. Drugi teniser ima razrađenu strategiju upotpunjenu sa natprosečnim talentom i šta može  da ga zaustavi? Lako je  analizirati, teško je igrati. Iskoristiti šansu i pobediti. A moj protivnik? Ne znam protiv čega ili koga se borim. Samo znam da moja igra  nije uobičajen izbor. U stvari nije čak ni izbor, više neminovnost.

“Ponekad, stvarno ne znam kako sam u stanju da ga pobedim”, izjavio je Španac Rafael Nadal posle pobede nad Novakom Đokovićem u finalu ovogodišnjeg US Opena. 

Nadalov koncept igre mnogima ide na živce, ali u isto vreme pretvara ovog igrača u konstantnu opasnost za najbolje među najboljima.  Ipak ove godine Đoković nije u top formi tako da ko zna šta bi bilo da jeste- tvrde mnogi.  Đokovićeva igra često je  improvizacija u odnosu na Špančev „planski“ tenis.  Ko je bolji, kako to uopšte odrediti? Najpoštenije bi bilo reći da je odgovor relativan, zavisno od datog trenutka, ili će se to definitivno znati kroz deset godina.

Da bi pobedio moraš biti najbolji ili makar bolji od protivnika u datom deliću sekunde. Moraš želeti pobedu više, biti potpuno fokusiran i hladan, mentalno jak, načisto sa samim sobom. Svaka i najmanja sumnja može da zasmeta. Na kraju krajeva, nekome je fanatično stalo do pobede( da ne kažem više od života), nekom drugom ipak malo (malčice) manje.