(NE)RAD

Kad ne radite ništa

Kad ne radite ništa imate vremena koliko god hoćete. Kad ste kući i na netu vreme brzo prolazi ili ne prolazi uopšte.

Onda imate vremena da analizirate, komentarišete, sugerišete, filozofirate. Društveni ili sportski događaji, svejedno, sve može biti inspiracija. Nekako se nameće samo po sebi da  tema ovde bude koliko je duhovni rad vrednovan u odnosu na fizički. Polazna hipoteza ovog teksta je upravo ta da se duhovni rad obično uopšte ne vrednuje (u našoj otadžbini, prestonici, itd, za ostatak sveta I don’t know), smatra se neradom i gluvarenjem ili Trainspottingom.

„Trainspotting“ je čuveni film Denija Bojla iz 1996. godine koji govori o edinburškim narkosima koji bogu kradu dane. Za njih je drogiranje svojevrsan otpor prema svim ustaljenim i nametnutim normama ponašanja u društvu koje podrazumeva: sređenost, posao, zrelost, zasnivanje porodice i sve u svemu jedan ozbiljan i konkretan život.

Renton odbija sve to, mada na kraju i sam shvata da put kojim je krenuo ne vodi daleko, te da ipak kako god mora da se nagodi.

Ipak“ Trainspotting“ je kultni film koji simbolično govori ono što svi znamo: dobro bi bilo da možemo da se isključimo iz stvarnosti za trenutak i vratimo joj se kad nam to odgovara, ali bez posledica. Isključivanje  je za mene upravo duhovni rad , koji okolina po pravilu vidi kao nerad. Dok ideš u školu ok je da učiš, čitaš i slično, posle ne. Posle treba da imaš pravi posao, a ako ti je posao analiza, kritika i filozofija pod uticajem pojava- onda si ozbiljno nagrabusio.

Kritika društvenih pojava se ne plaća i ne isplati se.

Od objavljivanja knjiga ne može da se živi.

 Dakle suočavanje sa finansijskom svakodnevnicom poništava svaku iluziju o bavljenju duhovnim. Onda duhovno počinje da razmišlja o ugroženoj fizičkoj egzistenciji i tako: sama sebi kažem :- Idi radi nešto konkretno!-

A ŠTA JE TO KONKRETNO PITAM JA VAS?Ja konkretno učim jezike, i pratim šta se dešava na tržištu rada. Ponekad pogledam „Utisak nedelje“ i zaključim da se stanje u srpskom društvu nije promenilo, tačnije ne propuštam ništa ne prateći aktuelana politička dešavanja. Mada, već neko vreme se potencira ideja da se radi na stvaranju  nekog novog sistema vrednosti. Biće nam bolje, pojedinci tvrde, već u 2014. Uvek se sve pomera za jednu godinu unapred. 
Neki se trse i pozivaju na rad kritikujući lenjost. Ali prazna priča o radu za dž prosto je samo druga krajnost, jer ako radite za slavu malo ste se zeznuli. Na kraju ćete shvatiti da je čak i lenjost bolja od takvog trčanja u prazno. Floskula "Svaki trud se isplati" je smišljena da bi ljudi sebi olakšali taj isti trud. Kao i odlaganje poboljšanja za 2014. godinu, tako i trud za dž- isto je zavaravanje. A duhovni rad pomaže da se pregura dan i malo uspori vreme.