Lekcije

S godinama i iskustvom polako ali sigurno postajem druga, nova osoba, čini mi se da napredujem, popravljam se. Mada i dalje sam to ja, ona od pre, samo malo modifikovana. Imam nova interesovanja, novi atristički oklop i misiju!

 Mnogi kritikuju fejs, internet, društvene mreže, virtuelne svetove uopšte. Ali ja bih pre rekla bolje išta nego ništa. Jer život je i na fejsu, između ostalog. Istina ranije, u ranoj mladosti,  vodila sam se  onom sve ili ništa. Onda vremenom skontaš da to SVE  baš i ne postoji, tačnije da je to previše apstraktno i idealističko ubeđenje koje u praksi obično ne prolazi.  Isto tako sam ranije stalno nešto čekala, kao planiraš nešto, čekaš da se desi, da položiš ispit, da završiš faks, da se zaposliš, da se središ, osamostališ, i onda na kraju uopšte ne živiš već u stvari stalno nešto odlažeš za neku budućnost. Brate, od danas, u stvari još od pre par godina, nema više odlaganja, sad ili nikad. Kad hoću nešto da uradim, uradim odmah, jer obično planiranje je kao obećanje ludom radovanje.

Dakle, bolje išta, nego ništa i živi za trenutak- sad ili nikad, ne odlaži, Carpe diem- to su dve lekcije koje sam naučila. Treća lekcija je izbroj do deset pre nego što nešto razbiješ u afektu. Ovo mi još uvek ne upali svaki put, mada treniram, vežbam svaki dan- previše sam temperamentna i reagujem burno na sve i svašta- ali radim na tome da što manje reagujem bespotrebno naravno i mislim da napredujem i na tom polju. Ranijih godina letele su po sobi vaze, stradavali zidovi, ormani, ogledala, itd. Dakle, treća lekcija je  izbrojati do deset pre reakcije.  E sad, ima tu još lekcija, ali ko će ih se setiti svih, možda bi četvrta mogla da bude, kao nešto što logično proizilazi iz treće strpljen spasen, iliti strpljenje, e ta veština mi nikad nije išla. Više mi odgovara brzina, nego na tenane, mada kažu da tiha voda breg roni i jesam ponekad tiha ipak sam i uglavnom prenagla i nestrpljiva osoba. Ali vežbam, odlazak na plivanje pomaže, i zaista Skarlet O Hara je bila u pravu sa svojom izjavom: „Sutra je novi dan.“ Ili jutro je pametnije od večeri, itd.

Peta lekcija bolje da se kaješ što si nešto uradio, nego zato što nešto nisi uradio a želeo si- definitivno tačno, jer čak iako pogrešiš nekako je bolje i loše iskustvo, nego nikakvo- dakle hrabrost je potrebna, a šesta logično proizilazi iz ove- ne kajem se, mada se većina ljudi kaje i nekad se to kajanje samo po sebi nameće, ali opet ja smatram da sve što sam radila, recimo u ranim dvadesetim, kad sam nekad išla glavom kroz zid, i govorila sve što mi  je na umu- pa bila sam takva, tako sam se tada osećala, posle sam se malo korigovala, sazrela, popravila. Uostalom, šta imam ja ili uopšte bilo ko od kajanja? Samo rezignacija, e da sam ovo, da nisam ono. Ne, sve kako je bilo ponovila bih,  ne zato što sam tvrdoglava ili egoista, sujetista i ekscentrik (možda imam par naznaka tih osobina) – ne zato, već stoga što sam i kad sam bila najluđa i najpogrešnija bila sam to samo ja  ona prava- najličnija, najautentičnija, svoja, kako me majka priroda uobličila.

Posle sam  naučila, nije bilo baš svejedno, jeste i bolelo.  Ali prošlo je sa vetrom, vihorom, uraganom, kako god.

Danas kažem sebi, srećna si, iskoristi dan. Carpe diem. Po Horaciju.  Ili „Sutra je novi dan“ po Skarlet O’ Hari. To je to, sedma lekcija- primeni to šta znaš, što ti je život otkrio, što si sam saznao o sebi. 

Prihvatam novu sebe.