Jedan protiv svih

„U svetu bez iluzija - čovek je stranac.“ A. Kami

Sećate se Kamijevog „Stranca“? Onaj nesrećni Merso koji je izgubio sve ideale u vezi života i živeo sa potpunom ravnodušnošću prema svemu sve dok se nije suočio sa smrću svog bližnjeg, najrođenijeg- majke- i onda počinio zločin ubivši Arapina na sunčem uprženoj plaži?

Živeo je samo za sebe, svaki dan jednolično identičan prethodnom.

Ustane ujutro i ode na posao.

Subotom ide na plivanje.

Nedeljom je najgore, jer nema posla i sam je ceo dan. Sedi na terasi, puši i posmatra prolaznike. Nema nikakvih emocija.

Postoje ljudi kao Merso, ali i mnogo gori od njega, jer on iako postaje ubica na kraju je heroj jer odbija da moli za oprost bilo koga. On ostaje dostojanstven  u svojoj ideji da boga nema i da nema ničega što može da zameni ovaj jedan jedini zemaljski život- svu lepotu i slobodu koja nam je data, a koju mi tako bezdušno trošimo  i ne umemo da cenimo.

Postoje ljudi koji vole samo sebe. Koji nemaju emocije i razumevanje za druge.

U Mersovom svetu, ili bolje rečeno u svetu koji je Kami stvorio, ima puno  i previše istine: dani prolaze, a ništa se ne dešava. Mersoov sused posle ženine smrti  samoću ublažava uz svoga psa, kad mu pas nestaje- nestaje i njegova podnošljivost života.

Merso se trudi da sve prihavati mirno i bez emocije. Nije uspeo da ostvari ideale (snove) koje je nekoć imao. Kad mu šef na poslu kaže da je unapređen i da ga šalje u Pariz on odgovara da nije zainteresovan, jednom rečju nema nikakve ambicije.

Mariji, devojci s kojom se viđa, i kojoj na pitanje: „Da li me voliš?“ uporno hladnokrvno odgovara“Ne, ne volim te.“ objašnjava da mu se ne ide u Pariz jer je tamo već bio i nije našao ništa.

„Prljavo je i ljudi su gadni...“

Mersoovo odustajanje od bilo kakve ambicije je posledica spoznaje realnog stanja stvari- nije imao novac da se školuje, morao je da se zaposli, a majku je stavio u starački dom zato jer više nisu imali šta jedno drugome da kažu. 

Merso je samo surovo iskren- a to je jedna osobina koja se ne oprašta u društvu zasnovanom  na lažnom moralu i hipokriziji. On nije bezosećajan, ali ispada da jeste, samo zato što više nema nikakvih iluzija u vezi sveta u kome živi. Njegova okolina mu to ne oprašta- i to je njegova krivica i greh- ŠTO IM JE REKAO U LICE ONU ISTINU KOJU ONI NISU ŽELELI DA ČUJU, DA BOGA NEMA, DA NEMA PRAVDE I DA NEMA DRUGOG ŽIVOTA.

Kamijev junak biva osuđen na smrt  zato što nije pristao na opštu hipokriziju i laž koja negira istinu i pravo stanje stvari. Ljudi  ne žele da priznaju kakvi su zaista i osuđuju Mersoa da da bi prikrili ono što njegov slučaj otkriva: čovek je sebično biće koje živi samo za sebe i svoja zadovoljstva (kao životinja), sve ostalo je uglavnom pretvaranje. Ali Merso je ipak biće sa emocijama, mnogo jačim i istinitijim od onih koji ga osuđuju za neposedovanje istih. Jer on se suprostavio sistemu laži tako što je pucao (iz banalnog razloga kao što je sunce koje je peklo isto tako i na dan sahrane njegove majke  bez milosti- jer priroda nema nameru da stane zato što je neko ljudsko biće umrlo, čak je i ona toliko bezdušna) i zato niko nema pravo da oduzme Merso ono jedino što ima (jedino što svi imamo) - ovaj jedan stvarni život na zemlji (zarad neke laži).

Merso plače i vapi za slobodom,  njegova ljubav prema životu je jača od besmisla istog. Proglašavaju ga za čudovište. Njega koji se borio za - svoj život, svoju zemaljsku egzistenciju, autentičan sadašnji trenutak-naspram neke fiktivne budućnosti i više ideje..

U svetu bez iluzija - ja sam stranac, a vi?